Tim naučnika analizirao je nacionalne registre za ljude između 40 i 80 godina i uporedio ih sa registrima vlasnika pasa. Otkrili su da su vlasnici pasa ređe oboljevali od kardiovaskularnih bolesti, posebno oni koji su imali lovačke rase.

Posedovanje psa može da poboljša fizičku aktivnost, no, istraživači smatraju da takođe postoji velika verovatnoća da upravo aktivni ljudi biraju da uzmu psa.

Objašnjavaju i da posedovanje psa može da zaštiti ljude od kardiovaskularnih bolesti ne samo zbog druženja i popravljanja opšteg raspoloženja i blagodeti, već i zbog menjanja vlasnikovog bakterijskog mikrobioma.

Mikrobiom je zbir svih mikroorganizama, odnosno ekološka zajednica svih oblika života u telu i na telu čoveka. Smatra se da pas može da ima uticaja na vlasnikov mikrobiom jer psi menjaju okolinu u kojoj žive i izlažu ljude bakterijama sa kojima inače ne bi došli u kontakt.

Istraživači su takođe utvrdili da psi posebno imaju zaštitni efekat na samce.

„Rezultati su pokazali da samci koji poseduju psa imaju 33 odsto manji rizik od smrti i 11 odsto manji rizik od srčanog napada u odnosu na samce bez pasa", kaže vođa istraživanja Mvenja Mubanga sa Univerziteta „Upsala".

Čitavo istraživanje objavljeno je i detaljno opisano u naučnom žurnaluSajentifik reports (Scientific Reports).

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.