1 BDT (loguj se da preuzmeš)
Skot Keli je ukupno proveo u svemiru više od 500 dana, s tim što je jedna jedina misija tokom koje je boravio na Međunarodnoj svemirskoj stanici (MSS) trajala 342 dana.
Njegov brat Mark, penzionisani astronaut, je identični Skotov blizanac i imaju istu DNK, što je pružilo priliku da se prouči kako dug boravak u svemiru utiče na ljudsko telo i gene koji čine ono što mi jesmo.Ispostavilo se da nas svemir zaista menja. Kad se Skot vratio na Zemlju sa MSS, otkriveno je da je njegov DNK značajno promenjen, preneo je portal BGR.com.
"Skotovi telomeri (krajevi hromozoma koji se skraćuju starenjem) u stvari su postali značajno duži u svemiru. Ovo otkriće je predstavljeno 2017, ali je trebalo vremena da tim potvrdi ovu neočekivanu promenu sa više analiza i genomskih testova. Dodatno je otkriveno da se većina tih telomera skratila dva dana po Skotovom povratku na Zemlju", navela je NASA u saopštenju.Većina Skotovih gena se vratila na normalu ubrzo po povratku na Zemlju, ali ne i svi.
Istraživači su istakli da je oko 7 odsto njegovih gena pokazalo dugotrajne promene kad su ih uporedili sa genima njegovog brata blizanca. Te promene su se zadržale dve godine otkako je na Zemlji, što je iznenadilo čak i samog Skota.- Pročitao sam nedavno u novinama da je sedam odsto mog DNK trajno promenjeno. Čitam to i mislim "uh, to je baš uvrnuto" - izjavio je on.
Studija o blizancima je bila preliminarni korak u okviru potencijalne ljudske misije na Mars. NASA ima načelne planove za takvu misiju i trenutno radi na tehnologiji koja bi to omogućila, a ljudski element se ne sme prevideti. Misija na crvenoj planeti bi mogla da potraje 3 godine, što bi bio najduži period boravka ljudi van Zemlje. Da li ljudsko telo može podneti takvo putovanje? Možda nećemo morati dugo da čekamo taj odgovor, jer neki očekuju da ljudi krenu put Marsa 2030-tih.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
SADRŽAJ SE NASTAVLJA NAKON OGLASA
