I sam naziv oboljenja nastao je po istom, nama logičkom principu. Imenica prehlada, kao bolesno stanje izazvano delovanjem hladnoće na organizam, potekla je od glagola prehladiti, tačnije od pre+hladiti, tj. previše ohladiti. Imamo mi još sličnih složenica na ovu temu: nazepsti, ozepsti, nahladiti se... i ama baš svaka ima veze s neotpornošću organizma na hladnoću.

Lekari kažu da je, međutim, reč o zabludi. U ovom slučaju - jezičkoj. Prehladu nećete dobiti od zime, već od virusa. Ima ih više od 200 izazivača, najčešći među njima su rinovirusi, i oni vam napadaju gornji deo respiratornog trakta, u proseku dva do četiri puta godišnje, najčešće od septembra do marta, kada su temperature niže, te više vremena provodite u zatvorenom, okruženiji ste ljudima. Kažu lekari da pojedini virusi prehlade najbolje opstaju kad je vlažnost vazduha niska, što se događa u najhladnijim mesecima godine. Kažu još i da nam hladnoća suši i nadražuje sluzokožu nosa, naš imunološki oklop, prvu linju odbrane.

Kada se sve činjenice sagledaju, biće da ta zima ipak ima veze s nazebom iliti prehladom. A kako smo već zagazili u hladne dane, a još malo i zvanično, po kalendaru, ostaje nam samo da vam poručimo - utopljavajte se, unosite vitamine, perite ruke, koristite papirne maramice, pokrivajte nos i usta kad kijate i ne idite bolesni na posao.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.