Homeopatija je za mnoge nepoznanica, nedovoljno razumljiv način lečenja, jer ako se „slično, sličnim leči", da li to znači da alkoholičar dobija da pije lek na bazi alkohola? Naravno da ne. Semjuel Hajneman, nemački lekar, otkrio je, slučajno, da se „slično sličnim leči", tako što je, 1790. godine, na sebi isprobao dejstvo kininovca.

Taj lek protiv malarije izazvao je kod njega, iako zdravog, simptome poput onih koje imaju oboleli od malarije. Nastavljajući sa ispitivanjima došao je do zaključka da takav način lečenja daje izvanredne rezultate.

"Homeopatija je grana medicine, iako se kod nas ubraja u alternativne načine lečenja. To je holistička metoda lečenja, što znači da sagledava čoveka u celini na mentalnom, emotivnom i fizičkom planu. Homeopata leči čoveka u bolesti, a ne bolest u čoveku. Kod pacijenta postoji neki centralni poremećaj koji se ispoljava na razne načine, u zavisnosti od toga da li je osoba sklona alergijama, kardiovaskularnim bolestima itd," kaže pedijatar i homeopata dr Srđana Bolbođevski.

Homeopatski lekovi nemaju nikakvo farmakološko dejstvo, već se određenom metodom spravlja supstanca, zapravo voda ili kuglice šećera koje se, kako to homeopate kažu, „potenciraju" na onaj nivo koji odgovara određenom leku.

"Homeopatski lek nema materijalnu dozu, pa se ne meri u miligramima, nego u potencijama. To je praktično jedan kvantum energije, potpuno je bezbedan i homeopata ne može da razboli pacijenta od onoga što nema. On prepisuje, uglavnom, jedan lek za jednu situaciju i jednu osobu," kaže dr Bolbođevski.

Taj stručni deo pravljenja leka treba prepustiti stručnjacima, ali glavno iznenađenje nastupa kada pacijent dođe u ordinaciju homeopate. Ispred njega je kompjuter u koji on unosi odgovore pacijenta. Nema potrebe za vađenjem krvi, snimanjem ultrazvukom, rendgenom, fizičkim pregledom. Ako pacijent ima dijagnozu, to će samo pomoći homeopati da lakše dođe do rešenja koji lek trenutno najviše odgovara pacijentu.

Homeopata mora da zaključi kakvo je stanje pacijenta, fizičko, psihičko, mentalno, kako opisuje svoje tegobe, na šta stavlja težište, na šta se žali, šta bi želeo da promeni u svom životu. Na osnovu toga, homeopata donosi zaključak o „stanju" koje je nezavisno od dijagnoze, rezultat neke traume. Upravo na tom izrazu insistiraju zapadne, pa i indijske homeopate, a Indija je inače svetski centar moderne homeopatije.

Razgovor sa homeopatom podseća na razgovor sa internistom, psihologom, često i psihijatrom, iako pacijent, uglavnom, dolazi zbog konkretnih fizičkih tegoba, a tek uzgred napomene i one psihičke prirode. Uglavnom opisuje svoje stanje kao „nervozan, depresivan, pati od nesanice, razdražljiv" i sl. I iznenadi se kada shvati da se homeopata i te kako interesuje za njegovo psihičko stanje i očekuje da ga što detaljnije opiše.

Razlog da se neko obrati homeopati mogao bi biti raznovrstan broj tegoba koje na izgled nemaju veze jedna s drugom. Kada osoba na primer pati od glavobolje, nije svejedno da li se radi o potiljačnoj glavobolji, čeonoj, pulsirajućoj, da li se javlja posle izlaganja vetru, vlažnom vremenu, vrućini. Organi su mesta na kojima se locira trauma u zavisnosti od karaktera, naslednih sklonosti i spoljašnjih, tako da dvoje koji su, na primer, preživeli istu vrstu traume (npr. zemljotres, rat i sl.) drugačije će reagovati, tj. biće u različitom „stanju", pa će se i tegobe kod jednog, npr. manifestovati strahovima, napadima panike ili glavoboljom, kod drugog grčevima u želucu, osećajem gušenja i sl.

Klinička slika tegoba veoma je široka, jer svaki čovek je „priča za sebe" i za svakog je potrebna, čak i ako je isti lek u pitanju, drugačija potencija. Kako će se bolest razvijati zavisi od mentalnog stanja, tj. naravi pacijenta i Hajneman smatra da je posmatranje pacijenta često mnogo važnije od onoga što on priča o sebi. To mogu biti neki na izgled sasvim nevažni detalji, poput vrste kašlja, tj. da li se pacijent pri kašlju savija napred, drži se za grudi, da li je pri tom zajapuren, bled, uplašen itd. Osećaj prema vremenu, takođe, može biti bitan, npr. da li pacijent ima osećaj da vreme protiče sporo ili brzo.

Više od 8.000 lekova je na raspolaganju i lečenje se zasniva na praćenju stanja pacijenta. "Dovoljno je u maloj kućnoj apoteci imati desetak homeopatskih lekova u slučaju fizičkih tegoba, zbog povreda, povraćanja, visoke temperature, glavobolje, kijavice, ujeda komaraca ili drugih insekata. Može se kombinovati i nekoliko lekova koji deluju na otklanjanje fizičkih tegoba, a kada bi se davali u drugačijoj potenciji, mogli bi spadati u tzv. konstitucionalne lekove," preporučuje dr Bolbođevski.

Konstitucionalni lekovi uglavnom predstavljaju lek za primarnu traumu, za stanje u koje se pacijent uvek vraća kada je suočen sa problemom, ako nije pravilno tretiran od strane homeopate. "Osobe kojima, na primer, treba konstitucionalni lek sumpor vrlo su samosvesne, pametne i drže do svog znanja, a one kojima treba kalcijum, uvek će sebe okriviti za nešto za šta i nisu objektivno krive. Takođe, ako osoba konzumira alkohol, ne znači da je treba lečiti homeopatskim lekom napravljenim od alkohola, već na osnovu razgovora sa homeopatom dobija konstitucionalni lek. U lečenju gojaznosti, ili kod opadanja kose, takođe, mogu da pomognu konstitucionalni lekovi," tvrdi dr Bolbođevski.

Obimna literatura iz homeopatije pruža neverovatno veliki broj simptoma koji su, u stvari, pokazatelji stanja pacijenta u zavisnosti od toga da li voli da pije kafu ili ne, ako pije alkohol da li se radi o pivu, vinu, žestokim pićima, na kojoj strani spava, da li se noću budi, šta sanja, koje boje voli, koju muziku sluša itd. "Snovi predstavljaju veliki deo razgovora sa homeopatom, jer su odraz našeg nesvesnog, a u homeopatiji se tumače drugačije, nego što smo navikli. Homeopatu interesuje doživljaj u snu, pa kad neko npr. sanja da pada, to može biti odraz visokog ega i straha od greške,"kaže dr Bolbođevski.

Iracionalni strahovi mogu biti pokazatelj osnovnog stanja pacijenta koji su uzrok oboljenja nekog glavnog organa, iako se pacijent, možda, javlja zbog upale tetiva, ekcema i sl. Simptomatologija je tako velika i raznovrsna, da npr. nije svejedno da li se plašite pasa, već kakvi su ti psi, veliki, crni i sl. Kad neko, na primer, sanja zmije, može da ima strah od zmija, strah od povređivanja, ili neke druge opasnosti, ili je to znak da pacijentu možda treba neki zmijski lek. Postoji kao simptom i strah od sjajnih predmeta, a boja kože, ili promene koje su nastale na određenim delovima tela takođe su veoma bitne.

Čitava nacija može se naći u nekom stanju, što se uglavnom odnosi na ratne strahote, elementarne nepogode, kada lek za šok ili paniku uvek može dati dobre rezultate. Naravno, odabir individualnog leka uvek treba prepustiti stručnjaku. Ono što mnoge može obradovati je da se lečenjem homeopatijom spasavaju mnogi brakovi.

Pacijent koji dođe sa određenim fizičkim tegobama, u razgovoru sa homeopatom često otkrije da ima mnogobrojne probleme u braku i porodici. Emocionalni problemi, uglavnom se tada pokazuju kao „okidači" za fizičko oboljenje i pravilnim lečenjem osoba postaje manje osetljiva na nešto što joj je možda zagorčavalo život, spremno se suočava sa problemima, počinje sebe više da ceni, zauzima vedriji stav prema životu, jer, prema načelima homeopatije, biti zdrav znači „osećati se dobro fizički i psihički, ne biti ljut, nikome ne zavideti, radovati se životu, ne preterivati ni u čemu, biti u harmoničnim odnosima sa sobom i okolinom". A to je san svakog čoveka.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.