Kažu da telo šalje signale kada nešto nije u redu. I da je stvarno tako, nijednu bolest ne bismo imali, sve bismo mogli da predupredimo i izlečimo na vreme. Problem je kada neke simptome ignorišemo ili ih pripisujemo nečemu drugom, što se vrlo često dešava čak i kod onih koji vode računa o zdravlju na prilično visokom nivou. Na primeru oralnog zdravlja svedoci smo da zub može da bude pod karijesom a da ama baš ništa ne primetite i da ništa ne boli. Zato su redovni pregledi na šest meseci do godinu dana ključni da se zubi sačuvaju od velikih kvarova i na kraju od gubitka zuba, što je najgori mogući scenario. TEKST SE NASTAVLJA NAKON VIDEO OGLASA

Šta kada ipak dođe do toga da karijes pojede zub

Popravka zuba nije strašna stvar, naročito danas kada su materijali koji se u stomatologiji koriste napredni i vrlo dobro mogu zameniti deo zuba koji nedostaje. Mali karijes lako je rešiv, ali kada se zapusti i zahvati veliki deo zuba, to može značiti da će se dobar deo zuba prilikom popravke okrnjiti. Prilikom popravke može da nestane i polovina zuba, a često nije to moguće ispuniti plombom. Kada se zub spase plombom, a ipak se dosta okrnji, mora se pribeći tome da se zaštiti ono što je ostalo, inače će ostatak zuba, bez obzira na prisustvo plombe, nastaviti da se krnji i problem će postati još veći. Evo koja su rešenja za to.

Krunice za zube kada treba da se uobliči prirodan zub

Postavljanje krunica za zube jeste nešto čemu se najpre pribegava kada se neki zub prilično okrnji. Krunice za zube, kao što nas i sam naziv upućuje, stavljaju se na postojeći zub koji je prethodno izbrušen kao kruna na glavu. Sama procedura smatra se invazivnom upravo što mora da se ukloni deo prirodnog zuba da bi se postavila i fiksirala krunica. Ponekdad se to radi i kada dođe do lomljenja zuba, recimo, udacem u nešto, pa ukoliko koren nije oštećen, krunicom se reši tako nastali estski problem. Dakle, preduslov za postavljanje krunice jeste zdrav i očuvan koren zuba. Ukoliko tog korena nema, odnosno kada nedostaje ceo zub, pribegava se postavljanju implanata, odnosno metalnih šrafova na koje se kasnije postavlja, opet, krunica za zub.  

Kada stomatolozi preporučuju da se ugrade zubni implanti

Iako stomatolozi samo u krajnjoj liniji pristupaju vađenju zuba, odnosno kada mu baš nema spas, a i kada može organizmu da napravi više štete nego koristi. Onda kada se mora izvaditi zub, postoje i načini kako da se on nadomesti, i radi estetike i radi funkcionalnosti. Jedan od njih jeste ugradnja zubnih implanata, onda kada fali jedan ili manji broj zuba. Naime, postoji određeni broj implanata po vilici koji se može uraditi, a to će svakako oralni hirurg proceniti. Ukoliko u vilici fali više zuba, pribegava se ili izrađivanju parcijalne, odnosno totalne proteze, ili ugradnje mostova na ugrađene implante.

Stomatolog i oralni hirurg najpre vrše procenu stanja pacijenta, odnosno koliko je moguće uspešno ugraditi implant. Šta tom prilikom može da bude problem? Problem može da predstavlja ukoliko nema dovoljno vilične kosti, što je neophodno da bi se prihvatio ugrađeni šraf, odnosno implant. Takođe, ponekad moraju i da se izvadi neki zub, a svakako preduslov je i da oni prirodni zubi koji su u vilici budu zdravi.

Koja procedura duže traje – ugradnja krunice ili ugradnja implanata

Svakako je to ugradnja krunice. Prilikom prvog dolaska kod stomatologa, brusi se zub, uzima se otisak za krunicu tako što se gumenom pastom napravi odgovarajući oblik. Krunica se izrađuje od keramike ili kombinacije metal i keramike, i već na drugom dolasku se cementira na izbrušeni zub. S druge strane, ugradnja implanata zahteva više vremena, i to drastično više. Naime, od ugradnje šrafa u vilicu do postavljanja krunice na njega, prođe uzglavnom i šest meseci. Taj period se premošćuje time što se nosi privremena krunica, što omogućava normalno funkcionisanje.  

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.