U zidovima katedrale u Vilnjusu pronađene srednjovekovne kraljevske krune, prstenje, simboli i nakit

Tim stručnjaka otkrio je predmete 16. decembra koristeći endoskopsku kameru kako bi istražio rupe i pukotine u zidovima podzemnih odaja katedrale.

Otkriće kraljevskih predmeta objavljeno je pre nekoliko dana, a Mikolas Sotincenka, portparol biskupije Viljnusa, objasnio je da su otkriveni predmeti prvobitno sakupljeni 1931. godine nakon što je poplava oštetila kriptu katedrale i otkrila sarkofage tri člana kraljevske porodice iz 16. veka.

Kraljevsko znamenje, napravljeno za potrebe sahranjivanja i postavljeno u sarkofage, uključuje nekoliko kruna, prstenje, lance, žezlo, sferu i pločice sa imenima.

Pronađena kraljevska kruna pripadala je Aleksandru Jagelonu, velikom litvanskom knezu i kralju Poljske, koji je vladao od 1461. do 1506. godine.

Druga kruna, lanac, medaljon i prsten pripadali su kraljici Elizabeti od Austrije (iz dinastije Habzburg), koja je živela od 1436. do 1505. godine.

Otkrivena je još jedna, treća, kruna, a zajedno sa žezlom, sferom, tri prstena i lancem pripadala je kraljici Barbari Radzivil. Obe kraljice bile su supruge Žigmunda Drugog Avgusta, poslednjeg vladara iz dinastije Jagelona.

Dinastije Jagelona i Habzburga bile su među najmoćnijim evropskim porodicama tog vremena i utabale su put zlatnom dobu i periodu poljske renesanse.

„Posmrtni predmeti kraljeva Litvanije i Poljske su neprocenjiva istorijska blaga“, kaže nadbiskup Gintaras Grušas, dodajući da se radi o „veličanstvenim zlatarskim i juvelirskim delima“.

Predmeti su bili umotani u novine iz septembra 1939. godine pre nego što su sakriveni ispod stepeništa kripte katedrale u Vilnjusu.

Svi pronađeni predmeti bili su stavljeni u sarkofage kada su članovi kraljevske porodice sahranjivani i nisu bili nošeni dok su bili živi, već su umesto toga napravljeni nakon njihove smrti kako bi sa njima bili pokopani.

„To pokazuje običaje sahranjivanja i odavanja počasti iz tog vremena. Otkriće je od izuzetne važnosti za našu državnost, pošto pokazuje da je katedrala Vilnjusa bila nekropola elite Velike kneževine Litvanije“, navodi se u saopštenju nadbiskupije.